Negovanje roditelja

Pomoć našim roditeljima da se prilagode svom životnom dobu je deo uobičajenog životnog ciklusa. Ponekad polako, ponekad naglo, shvatimo da smo im sve više i više potrebni. Negovanje roditelja može početi sa sitnim poslovima oko pomaganja u baštici, odlaska u kupovinu i vremenom postaje sve intezivnije. Možemo biti svedoci da se naši roditelji brinu o sebi, ali da ipak ne mogu sve sami da postignu. Naš insitnkt nam govori da im je potrebna pomoć, ali i ta pomoć nije uvek dobrodošla. Prilagodjavanje na ovu promenu uloga je veliki emotivni korak i za roditelje i za decu.

dekicaPonekad je posebno teško ako je potrebna nega intimne prirode. Postoji toliko praktičnih stvari koje treba rešiti – organizovanje pomoći sa strane, baratanje sa armijom “profesionalaca” (od kojih, izgleda, niko ne shvata da i vi imate svoj život), a da i ne pominjemo vaše druge odgovornosti kao što je vaš posao, ostatak familije, prijatelji i društveni život.

Nije ni čudo što je briga o starijima jedna zaista stresna stvar.

Promena uloga

“Ceo moj dosadašnji život moja majka je bila tu za mene. Čak i kad sam se venčala bila je uz mene da bi mi pomagala. Sad su se stvari okrenule i moj je red da brinem o njoj. Ne želim da se žalim zbog toga, ali ponekad mi nedostaje onakva kakva je bila ranije.”

 

Projekat kućne nege u Novom Sadu

Projekat ”Kućna nega i pomoć” realizovaće u 2012. godini Gradska uprava za dečiju i socijalnu zaštitu, u partnerstvu sa Novosadskim humanitarnim centrom i Centrom za socijalni rad. Besplatne usluge kućne nege biće pružane siromašnim i zdravstveno ugroženim osobama u Novom Sadu i naseljima Budisava, Bukovac, Futog, Veternik, Kać, Ledinci, Petrovaradin i Sremska Kamenica.

Unapređenje brige o starima

Oko 40 predstavnika ustanova socijalne zaštite i lokalne uprave i volonteri Crvenog krsta iz Kragujevca, učestvovali su u jednodnevnoj obuci za pripremu projekata u oblasti brige o starima.

Radionica je deo projekta koji se sprovodi u Kragujevcu, Pirotu i Indjiji u organizaciji Crvenog krrsta i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Holandije.

Učesnici radionice sticali su stručna znanja o tome kako da ideje o uslugama za starije osobe pretoče u konkretne projekte i tako obezbede njihovu realizaciju u lokalnoj zajednici.

Strucnjaci iz Holandije i Litvanije preneli su danas učesnicima obuke u Kragujevcu iskustva iz svojih zemalja o uspešnim servisima za starije osobe.

Serija edukacija i uvodjenju novih servisa za stara lica vodi i ka otvaranju Dnevnog centra. Prvi takav centar u Srbiji otvoren je u Pirotu, a Kragujevac bi trebalo da ga dobije u oktobru, najavili su u Crvenom krstu Srbije.

Briga o starima unosan biznis

U prestonici živi nešto više od 1.600.000 stanovnika, a statistika kaže da je čak svaki šesti Beograđanin već proslavio 65. rođendan. Obzirom da su kapaciteti Gerontološkog centra Beograd popunjeni, a da interesovanje za ovom vrstom usluga nejenjava, sve više preduzetnika otvaranje domova za stare smatra odličnim poslom.

medicinske sestreAko se uzme u obzir da se u Evropskoj uniji kao optimalni standard potrebnog broja postelja uzima četiri odsto od ukupnog broja građana starijih od 60 godina, može se zaključiti da bi Beograd morao da ima oko 12.000 mesta. Podatak da Gerontološki centar Beograd raspolaže sa oko 1.200 postelja, jasno pokazuje koliko prostora je ostavljeno privatnoj inicijativi.
- Mogućnost otvaranja privatnih staračkih domova predmet je sve većeg interesovanja privatnika. Činjenica je da su postojeći smeštajni kapaciteti nedovoljni i da je ovaj posao vrlo profitabilan. Ipak, za pokeratanje ovog posla potrebna su veća ulaganja. Neophodno je obezbediti adekvatan prostor i adaptirati ga za potrebe starih lica. Osim medicinskog osoblja treba obezbediti kuvare, spremače, lanac nabavke. Na ovaj korak najčešće se odlučuju medicinski i socijalni radnici koji su ostali bez posla pa svoje otpremnine ujedine i ulože kao početni kapital – kaže za „Blic“ Draga Kljajić, viši savetnik za finansijsku pomoć i monitoring u Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Potrebu za privatnim staračkim domovima ne negiraju ni u Ministarstvu rada i socijalne politike. Prema njihovim podacima, dozvolu za rad dobilo je 17 ovakvih domova u Srbiji, ali većina se nalazi u Beogradu budući da je tu potražnja najveća.
- Rad ovih domova kontroliše Ministarstvo rada i socijalne politike, inspekcija socijalne zaštite i zavodi za socijalnu zaštitu. Kontrola se vrši po redovnom planu, a može se vršiti i na osnovu pritužbi građana – ističe Ljiljana Lučić, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Rade bez dozvole
Ipak, najveći problem predstavljaju domovi koji nemaju dozvolu za rad, a koji se registruju kao pansioni ili samački hoteli. Zainteresovanih ima, uglavnom, zbog nižih cena nego u registrovanim.
- Tražim smeštaj za majku. Dok je otac bio živ, njih dvoje su brinuli jedan o drugom, međutim, sad mi je jako teško da koordiniram posao, kuću, decu i nju pogotovu što živimo na različitim krajevima grada. Preko interneta sam našla adrese desetak domova, koje sam i obišla. Ima zaista pristojnih, ali ima i onih sa spratnim kupatilom i bez odgovarajuće medicinske nege. Naravno glavna prednost ovakvog smeštaja je cena koja se kreće od 20.000 pa do 35.000 dinara – priča Nadežda Ilić.

Cena jedina mana
Da su domovi sa dozvolom za rad, zaista prijatna mesta uverili su se i reporteri „Blica“ koji su obišli jedan u Mirjevu, a drugi na Mijakovcu. Korisnci su pod stalnim nadzorom medicinskih sestara. Preko dana su organizovane razne aktivnosti u zavisnosti od interesovanja smeštenih u domu. Jedino na šta su obavezni jeste redovno uzimanje obroka i propisane terapije, koju im obezbeđuje dom, dok sve ostalo zavisi od njihovih ličnih želja i interesovanja. U oba doma kažu da im je najvažnije da stvore porodičnu atmosferu. Jedini problem je što ovakav smeštaj Beograđanin sa prosečnom penzijom sebi ne može da priušti, budući da se cene kreću od 500 pa do 1.000 evra mesečno.