Zdravo starenje

Koncept zdravog starenja obuhvata tri glavne kompomnente:

nisku verovatnoću obolevanja i invaliditeta, visoku mentalnu i fizičku sposobnost za odrzavanje aktivnog života u društvu.

Niska verovatnoća obolevanja se odnosi na odsusvo ili nizak nivo ozbiljnosti faktora rizika za razvoj bolesti. S obzirom na to, da je ovaj drugi povećan nivo funkcionalnosti obuhvata dve komponente, fizičku i mentalnu, povezan je za učenje i kratkoročno pamćenje (u suprotnom ovi poremećaji su odgovorni za zavisnost i gubitak autonomije).

Oba elementa daju potencijal za aktivan život u društvu.

Iako aktivno učešće u svakodnevnom životu ima mnogo oblika, dve najvažnije bez sumnje su, međuljudski odnosi i produktivne aktivnosti (volonterski rad, briga o drugim članovima porodice na određeni način, i sl).

Zato je neophodno da u svakom životnom dobu (mladi, tinejdžeri, odrasli, seniori, vrlo stare osobe) se uzme u obzir da je zavisnost od drugih moguće sprečiti i da se može postići bolji oblik zdravog starenja ukoliko se sa prevencijom počne od detinjstva, tj. stvaranje korisnih i zdravih navika za sve uzraste.

Poboljšanje kvaliteta života

Ne medicinska kućna nega fokusira se na pomoći starijim osobama u vezi sa svakodnevnim aktivnostima koje su im potrebne da bi ostali bezbedni i zdravi.

Jedna veoma bitna potreba starijih osoba koje žive same ili veliki deo dana provode same, je jednostavno, druženje. Druženje, kao komponenta profesionalnog staratelja koji osobi pomaže u radu na sebi, može da bude isto toliko bitna koliko i fizička pomoć koju pruža medicinsko i drugo osoblje.

Starijim osobama je potreban razgovor i kontakt jedan na jedan da bi svoj um držali budnim i na taj način uticali na smanjenje ili eliminisali mogućnost nastanka demencije. Oni mogu da napreduju uz nekoga, da učestvuju u njihovim omiljenim aktivnostima, može im se pomoći u angažovanju oko nekih društvenih događaja (koncerti, pozorišta..), uključiti ih u određene volonterske radove, i sl. Naše Udruženje će se postarati da obezbedi osobu koja bi mogla da zadovolji sve ove potrebe.

Ovakav vid pomoći zapravo može nekim osobama pomoći ne samo da opstanu već i da znatno napreduju u psiho fizičkom smislu.

Mnogi profesionalni staratelji kao i starije osobe koje su prošle kroz takva iskustva, smatraju da timski pristup lečenju, ne medicinska vrsta pomoći kao dopunsko rešenje uz redovno zdravstveno lečenje , daju najbolje rezultate.

Starosna doba

Sva živa bića stare; svi su prolazili kroz proces kroz koji se radja, raste, sazreva, stari i umire. Postoje razliciti tipovi starosnog doba:

- Hronološka starost – doba koje se odredjuje datumom rođenja – Bioloska starost – doba u odnosu na stepen starenja. Trenutno ne postoji ni jedan test koji može da utvrdi biološku starost osobe. Ali, jasno je da neki ljude stare brže od drugih. – Genetika i preterano nagomilavanje slobodnih radikala u našem organizmu kao rezultat našeg načina života, je ono što određuje naš životni vek, ili bolje reći način na koji starimo i kvalitet života u tom životnom dobu.
Nesumnjivo, koncept starosti je jedan od najvaznijih, jer osoba je stara ukoliko se tako oseća.

Svako doba ima svoju posebnu psihološku crtu, tako da je velika greška da jedna osoba od npr. 80 godina, razmišlja kao osoba od 40 ili 20. Ono gde može da se postigne uspeh je eliminacija negativnih misli i to je nešto što ne mora biti povezano sa godinama.

- Socijalna starost – obeležena je ekonomskim okolnostima, radom i porodicom.

Dakle, penzionisanje obeležava društveni status i članstvo u određenoj društvenoj grupi sa značajnim promenama u razlicitim aspektima (radnim, ekomnomskim i po pitanju sposobnosti).

Postojanje korelacije izmedju ova 4 životna doba je normalno. Koje od njih je najvaznije?

Najbitnije je, ne da imate 85 godina, već da se dobro osećate u tim godinama, kako zdravstveno tako i u društvenoj ulozi.

Udružene, biološka, psihološka i socijalna starost je poznata kao funkcionalna, odnosno, godine u kojima je osoba sposobna za samostalni život (sposobna za donosenje odluka)i nezavisna (nema potrebe za pomoći u obavljanju osnovnih potreba, za odnose sa drugim ljudima i obavljanju delatnosti u svakodnevnom životu).

Trenutno, postoje opcije za uticanje na kvalitet života u starosti, sem jedinog izuzetka , a to je hronoloska starost, koju na žalost ne možemo da promenimo.

Teorija starenja

Starenje je neizbežan, prirodan proces ali je sasvim normalno pretpostaviti da to nije uvek lako prihvatiti. Mi ne možemo izbeći činjenicu da smo svakim danom sve stariji, ali ako taj strah, tuga ili apatija obeleži ovu fazu naseg života, svakako postajemo briga naših biližnjih.

Najčešće starost ili treće doba, vezujemo za zdravstvene probleme, bolove, problem zavisnosti od drugih, usamljenost….ali to nije uvek slučaj i svakako ne mora biti. Najbolje polazište da promenite ovaj stav ćete naći u pitanju: „ Kako želimo da živimo starost“? Uglavnom ovo pitanje sebi ne postavljaju mladi ili sredovečni i upravo je to problem koji se javlja u ovoj fazi zivota. Očigledno je da nam je strano i ne utiče na nas ono što je daleko , a onda se odjednom suočimo sa istinom da ćemo sutra biti mi, koji živimo realnost koju danas žive naši stariji.

Starost – to nas sve čeka

Starenje nije nešto statično, kruto, već nešto dinamično, promenljivo, to jest način na koji se sada živi neće biti isti kao za sledeće generacije niti je isti kao što su živele predhodne generacije. Ako se osvrnemo unazad, vidimo da život naših predaka nije kao život naših roditelja ili naše dece…dakle, starost ne mora biti ista. Biće drugačije za sve generacije kao što je drugačije društvo u kome živimo. Ali jedno je uvek sigurno: starost – to nas sve čeka.

starost - to nas sve čekaNe smemo zaboraviti da promene, niti poboljšanja ne postoje ukoliko se niko time ne bavi. Na nama je da transformisemo sliku starenja. Prvi korak je da pokušamo da razumemo potrebe starijih ljudi, njihove strahove, preokupacije, dileme..uvek u odnosu na vrednosti koje se mogu razlikovati od naših.

Drugi se zasniva na poboljšanju naše pažnje, jer ako naučimo da brinemo za naše starije, učimo da brinemo o nama samima. Ovaj rad je od suštinskog značaja da bi se izbegao najveći strah straijih osoba, a to je da zavise od drugih.

I na kraju, moramo da insistiramo da kao društvo u kome živimo nauči da pridaje više značaja vrednostima starenja i poštuje sve ono što uz to doba ide.